Dnewnik jedne kupoholicharke

od SwAtKa MaWa Čet Sep 24, 2009 1:47 pm

owako,owo je moj dnewnik...ewo neshto kao nowela,sama sam je pisala,prochitajte...zowe se san ili jawa

San ili Jawa
Bilo je jutro...Pogledala sam oko sebe u sobu
obasjanu suncem i shwatila da je to on...Bio je u onom delu sobe gde
nije bilo sunca i posmatrao me brizno...Kao majchinski pogled koji mi
je toliko nedostajao.Gledala sam u njega a on mi se smeshkao...Bio je
prelep...bash kao i uwek.

Bio je bled kao i uwek,ali danas je nekako bio lepshi nego ikada...

,,Bella,ustaj,obuci se,idemo sad,....odmah...!"rekao je

,,Kuda idemo?"upitala sam

,,Nekuda,Bella,samo ustani!"

znam da je bio pomalo hladan prema meni ali sam znala da me woli ako i
ja njega...ustala sam i od bola ponowo pala na krewet...Wrtelo mi se u
glawi a neki zwuk u meni kao da mi je goworio,,Ne idi Bella...opasno
je!"ali ja se nisam oswrtala,i pored toga shto sam posrnula,ustala sam
i otishla da se obuchem jer sam htela da shto wishe wremena prowedem sa
njim...Dok sam prolazila skuchajno sam mu dotakla ruku koja je bilal
jako hladna...bash kao i uwek.Obukla sam swoju haljinu jer je napolju
bilo toplo...ali dodir njegowe hladne ruke chinio je da mi bude hladno
oko srca iako sam znala da ga wolim.Nadala sam se da ce napolju ponowo
biti toplo i lepo...ali da li se zelje uwek ostwaruju...?Da li je
neshto pogreshno shto wolim wampira koji je tako lep i dobar ai ponekad
i hladan?Da li je to pogreshno???Nisam sebi mogla da odgoworim...bila
sam okupirana njegowim rechima ali i onim zwucima u glawi koji su me
plashili.Nisam htela da im werujem ali nekako sam imala losh
predosecaj...Ali meni Edward ne bi uradio nishta nazao,ali ne znam
zashto sam se toliko bojala...Iznenada u razmishlanju me je neshto
prekinulo.Bio je to Edward.

,,Jel si gotowa Bella?"nezno je pitao

,,Skoro" odgoworila sam

Obula sam se i doshal su u sobu gde je on bio.Nezno me je odmerawao od glawe do pete...

,,Bash si lepa dans." rekao je

,,hwala" jedwa sam dodala

Kolena
su mi klecala kao swaki put kada sam sa njim,ali owoga puta mi je malo
pozlilo...Mislim da sam se oneswestila,a kada sam se probulia primakao
mi se i nezno me poljubio i zabrinuto rekao:

,,Bella,jel si OK?"

,,Sada jesam.Kada si ti tu nishta me ne sprechawa da budem srecna"rekla sam neswesno

tada
me je tako jako poljubio...Bio je to prawi poljubac,sa puno
neznosti.Uzwratila sam poljubac narawno...Bilo mi je tako lepo...Kao u
snu,kao da sam u oblacima,a leptirici su leteli po mom stomaku da sam
mislila da cu poludeti od srece...Kada su se poljupci zawrshili,uzeo me
je za ruku i izweo iz kuce.Napolju sam wec mogla normalno da
dishem.Ushli smo u njegow wolwo,a on je wozio brzo kao i obichno,ali
owog puta me je na swaki minut gledao prelpim zlatnim ochima.Kada smo
stigli izashao je i pomogao mi da ustanem.Hodali samo po suwom lishnu
koje je pucketalo pod nashim stopalima.Owdeo me je u shumu.Bilo je
mrachno,ali on se jasno wideo jer je prosto sijao u mraku.Stigli smo na
mesto gde su bila dwa panja,jedan pored drugog,seo je na jedan a ja
pored nejga.Iz dzepa je izwadio neshto,neku kutiju u obliku srca.Kutija
je bial bela.Izwadio je prelepo lanche iz kutije i stawio mi oko
wrata.lanac je bio zlatan,ochigledno.Na njemu je bilo urezano ,,In the
darknes,always is light."

,,Chuwaj ga bella,uweka kada ga pogledash seti se meni i rechi da uwek u tami postoji swetlost.Pomocice ti weruj mi."

,,Oh,Edwarde,prelepo je.Hwala ti..."

,,Pssst..."shapnuo mi je i strasno me je poljubio.

,,Idem
ja sada,necesh me widete 10 dna,a takodje idem sad a ti probaj da
pronadjesh put ka kuci.samo sledi swoje misli,kao i srce Bella i znaj
da te uwek i zauwek wolim..."

od SwAtKa MaWa Čet Sep 24, 2009 1:48 pm

ewo i 2.dela,a treci cu da napishem za wiknend...PS:obawezno prochitajte i komentarishite

Otishao
je newerowatnom brzinom i ostala sam sama,ali sam znala da on to radi
za moje dobro.Ali opet,pashila sam jer je bilo jako tih i
mrachno.Ustala sam i polako zakorachila jedan,pa josh jedan korak i
odjesnom se nashla na zemlji,ali brzo sam ustala.posle par trenutaka
widela sam da mi se lanche koje mi je Edward dao otkachilo i palo ko
zna gde.Wrisnula sam i trchala sam nazad da ga nadjem ali posle dugog
hodasaplela sam se i pala.Nisam mogla dalje.Znala sam da ce Edward biti
ljut na mene kad sazna da sam izgubila poklon koji mi je dao.Ali u tom
trenutku je neshto zaswetlelo pored ruke...Bilo je to lanchic...Sijao
je prelepim sjajem.laknulo mi je.Uzela sam ga i chwrsto ga stegla u
shaci.Kada sam widela rechinu u mislima mi se ukazao Edwardow lik i
rekao

,,Weruj u sebe Bella,slushaj swoje srce.Wolim te uwek i zauwek."

,,Oh",rekla sam sebi,,Moram da slusham swoje srce."

Axa,sad
znam da je Edward chak hteo da mi pomogne da izadjem iz owe shume tako
shto je na lanche urezao ,,u tami uwek postoji swetlost.To znachi da
moram da nadjem swetlo u owoj mrachnoj shumi...Pogledala sam u nebo i
ugdedala da je wedro,shto me je znatno ohrabrilo.krenula sam ka izlazu
i dugo,korachala.ali sam posle 2 sata lutanja kroz shumu izashla sam na
swetlost dana.Ali ispred sam ugledala neshto jako neochekiwano.To je
bio Edwardow wolwo.Ostawio je poruku na sedishtu.Pisalo je

,,Bella,prati swoje srce i prowozaj wolwo ako hocesh jer smo mi otishli Rozalinim kolima.Chuwaj se Bella,wolim te."

,,Oh,hwala za wolwo"pomislila sam.,,Chuwacu ga Edwarde.",,Wolim i ja tebe!"